Хиљаде до десет хиљада
Замисли да бројиш стотине: 100, 200, 300...
Кад стигнеш до десет стотина, добијаш нови број — хиљаду (1 000).
Хиљаде бројимо као и стотине, само у већим групама:
1 000, 2 000, 3 000, 4 000, 5 000, 6 000, 7 000, 8 000, 9 000, 10 000.
Сваку хиљаду можеш да запишеш као производ:
4 000 = 4 · 1 000 (четири хиљаде)
7 000 = 7 · 1 000 (седам хиљада)
10 000 = 10 · 1 000 (десет хиљада)
Читање и писање четвороцифрених бројева
Број 3 527 читамо: три хиљаде петсто двадесет седам.
Сваки четвороцифрени број се састоји од хиљада, стотина, десетица и јединица:
3 527 = 3 · 1 000 + 5 · 100 + 2 · 10 + 7 · 1
Ако у броју нема стотина или десетица, ту цифру записујемо нулом.
На пример, 3 047 читамо: три хиљаде четрдесет седам.
Записано по разредима: 3 · 1 000 + 0 · 100 + 4 · 10 + 7 · 1.
Нулу не читамо наглас, али она заузима своје место у броју.
Бројевна полуправа и упоређивање
Хиљаде можемо приказати на бројевној полуправој.
Тачке стоје на подједнаком растојању.
Број који стоји десно увек је већи.
Исто важи и за четвороцифрене бројеве:
2 450 стоји лево од 7 300, па је 2 450 < 7 300.
Претходник је број за један мањи: претходник од 5 000 јесте 4 999.
Следбеник је број за један већи: следбеник од 5 000 јесте 5 001.
Типичне грешке
Типична грешка: ученик записује 8 656 речима као „осам хиљада шестсто педесет и шест".
На српском не додајемо „и" између разреда. Тачно: осам хиљада шестсто педесет шест.
Још једна честа грешка: број 2 070 ученик запише као „две хиљаде нула седамдесет".
Нула се не чита наглас. Тачно: две хиљаде седамдесет.
Провери себе: запиши цифрама „пет хиљада деветсто тринаест", а затим одреди претходник и следбеник тог броја.