Шта је разломак?
Замисли да ти и три друга делите пицу на четири једнака дела. Сваки од вас добија један од четири дела, односно једну четвртину.
Кад целину поделимо на једнаке делове и узмемо неколико тих делова, добијемо разломак.
Разломак записујемо помоћу два броја и црте између њих.
Број испод црте зове се именилац и показује на колико делова је подељена целина.
Број изнад црте зове се бројилац и показује колико делова узимамо.
Пример: 3/4 значи да је целина подељена на 4 дела, а ми узимамо 3.
Кад су бројилац и именилац једнаки, вредност разломка је 1 (цела целина). На пример, 4/4 = 1.
Читање и писање разломака
Разломке читамо именујући бројилац, а затим именилац.
1/2 читамо: једна половина
1/3: једна трећина
1/4: једна четвртина
2/5: две петине
3/8: три осмине
Примери записивања речима у број:
„две петине" = 2/5
„шест деветина" = 6/9
„седам осмина" = 7/8
Обрнуто, разломак 3/7 читамо: три седмине.
Рачунање дела броја
Да нађеш део броја, подели тај број именилоцем, па помножи бројилоцем.
Пример: 1/5 од 100
100 : 5 = 20
Дакле, 1/5 од 100 је 20.
Пример: 3/7 од 21
Прво нађи 1/7: подели 21 са 7, добијеш 3.
Затим помножи са бројилоцем: 3 × 3 = 9.
Дакле, 3/7 од 21 је 9.
Обрнути задатак: ако знаш да је 1/2 неког броја 13, цео број добијеш тако што 13 помножиш именилоцем.
13 × 2 = 26, значи тражени број је 26.
Упоређивање разломака
Разломке упоређујемо помоћу два правила.
Исти именилац: ако два разломка имају исти именилац, већи је онај са већим бројилоцем.
Пример: 3/7 < 5/7, јер је 3 < 5.
Исти бројилац: ако два разломка имају исти бројилац, већи је онај са мањим именилоцем.
Пример: 1/3 > 1/5, јер мањи именилац значи веће делове.
Исте делове целине можемо записати различитим разломцима. Такви разломци зову се једнаки (еквивалентни).
Пример: 1/2 = 2/4 = 4/8.
Типична грешка: ученик мисли да је 1/5 веће од 1/3 зато што је 5 > 3. Али то није тачно, јер што је именилац већи, делови су мањи.