Кад правиш колаче за другаре
Замисли да правиш колаче за другаре. Имаш 540 грама чоколаде и делиш је на 9 једнаких делова. Сваки део тежи x грама. Можемо записати: x × 9 = 540.
Овде је x непознати број. Једначина је запис у коме постоји непознати број, а лева и десна страна морају бити једнаке — као вага у равнотежи.
Знаци множења (×) и дељења (:) стварају једначине исто као сабирање и одузимање. Разлика је у томе што непознати број тражимо помоћу обрнуте операције: множење поништава дељење, а дељење поништава множење.
Непознати чинилац
Ако у једначини знаш производ и један чинилац, непознати чинилац налазиш дељењем.
Пример: x × 9 = 540
Знамо производ (540) и један чинилац (9).
Делимо производ познатим чиниоцем: x = 540 : 9 = 60.
Провера: 60 × 9 = 540. Тачно!
Исто правило важи кад је непознати чинилац на другом месту.
Пример: 6 × x = 480
x = 480 : 6 = 80.
Провера: 6 × 80 = 480.
Правило: непознати чинилац = производ : познати чинилац.
Непознати дељеник и делилац
Кад је непознат дељеник, множимо количник делиоцем.
Пример: x : 5 = 40
x = 40 × 5 = 200.
Провера: 200 : 5 = 40.
Кад је непознат делилац, делимо дељеник количником.
Пример: 837 : x = 9
x = 837 : 9 = 93.
Провера: 837 : 93 = 9.
Правило:
Непознати дељеник = количник × делилац.
Непознати делилац = дељеник : количник.
Провера — зашто је важна
Кад нађеш вредност непознатог броја, увек уврсти решење назад у једначину. Ако лева и десна страна нису једнаке, негде је грешка.
Пример: x × 14 = 4368
Решење: x = 4368 : 14 = 312.
Провера: 312 × 14 = 4368. Стране су једнаке, решење је тачно.
Честа грешка: ученик помеша обрнуте операције и уместо да дели, помножи. Тада провера покаже да стране нису једнаке, и зна да нешто није у реду.