Материјали који се могу наелектрисати (Materijali koji se mogu naelektrisati) — теорија

Наелектрисање — откривање и оглед

Надувај балон и протрљај га о косу. Приближи га зиду — балон ће се залепити! А ако га приближиш ситним комадићима папира, они ће скочити на балон. Шта се догодило? Трљањем о косу балон се наелектрисао — стекао је електрицитет.

Ову појаву су први пут приметили стари Грци код ћилибара, смоле четинарског дрвећа. Кад се ћилибар протрља вуненом крпом, привлачи лаке предмете. По грчкој речи за ћилибар, „електрон", настао је назив електрицитет. Данас знамо да се не наелектрише само ћилибар — и пластика постаје наелектрисана кад се протрља крзном, длаком или вуном, а стакло кад се протрља свиленом крпом. Да ли је неки предмет наелектрисан можемо проверити уређајем који се зове електроскоп.

РТС: Наелектрисање (48. час, обрада)↗

Привлачење и одбијање

Сва тела се састоје од ситних честица. Неке честице су позитивно наелектрисане, а неке негативно. Обично у телима постоји исти број позитивних и негативних честица, па тело није наелектрисано. Када балон протрљаш о косу, неке честице пређу с косе на балон — балон добије вишак негативних честица и постане наелектрисан.

Наелектрисана тела могу да се привлаче или одбијају. Ако два тела имају различито наелектрисање — једно позитивно, друго негативно — она се привлаче. Ако оба имају исто наелектрисање, она се одбијају. Зато се два наелектрисана балона одбијају, а наелектрисани балон привлачи зид, који није наелектрисан.

Наелектрисање које мирује зове се статички електрицитет. Срећеш га свакога дана: кад вучеш стопала по тепиху и пипнеш квакну — скочи варница. Кад скидаш вунени џемпер преко косе — чујеш пуцкетање. То су мала, безопасна електрична пражњења.

Муње — природно наелектрисање

Муње за време олује настају зато што се облаци наелектришу. Кад се водене капи и ледене честице унутар облака сударају, облак добија огроман електрични набој. Када набој постане довољно јак, догоди се снажно електрично пражњење — муња. То је исти електрицитет као онај на балону, само далеко јачи и опаснији.

Амерички научник Бенџамин Франклин доказао је ово огледом: за време олује пустио је папирног змаја међу облаке, а на доњем крају канапа везао метални кључ. Кад је киша поквасила канап, из кључа су искакале варнице. Схвативши колико су муње опасне, Франклин је направио громобран — дугачак метални штап који се постави на кров и повеже с земљом. Громобран спроводи муњу безбедно до земље.

Током олује не стој испод дрвећа и не носи металне предмете на отвореном. Дрвеће и високи метални предмети привлаче муње, а муња може озбиљно да повреди и човека и животињу.

Започни тестове