Сагоревање (Sagorevanje) — теорија

Шта је сагоревање

Кад палиш свећу шибицом, видиш пламен који даје светлост и топлоту. Свећа гори док се восак постепено троши, а из пламена се издиже танка нит дима. Ова појава — претварање материјала у топлоту, светлост и гас — зове се сагоревање.

Сагоревање срећемо свакога дана: камин у коме гори дрво, шпорет на коме се кува ручак, мотор аутомобила који сагорева бензин. При сваком сагоревању настају топлота и светлост, али и дим и гасови. Један од тих гасова је угљен-диоксид — исти гас који издахнемо кад дишемо.

РТС: Запаљивост материјала — опасност и заштита (52. час)↗

Три услова за сагоревање

Да би сагоревање уопште почело, потребна су три услова истовремено: запаљив материјал (гориво), извор топлоте и кисеоник. Ова три услова заједно чине такозвани „троугао ватре". Ако уклониш било који од њих, ватра се гаси.

Пробај овај оглед: запали свећу и поклопи је стакленом чашом. Пламен ће горети још неколико секунди, а онда ће се угасити. Свећа се угасила зато што је потрошила сав кисеоник испод чаше — без кисеоника нема сагоревања. На исти начин, дрво неће само од себе да се запали без шибице или варнице (извор топлоте), а камен неће горети ни уз пламен и кисеоник јер није запаљив материјал.

Запаљиви и незапаљиви материјали

Материјали који могу да горе називају се запаљивим. Они постоје у сва три агрегатна стања: чврсти запаљиви материјали су дрво, папир, угаљ, пластика и тканина; течни су бензин, керозин и алкохол; гасовити су земни гас и бутан. На паковању производа који садрже запаљиве материје увек стоји посебан знак упозорења — пламен на наранџастој или црвеној позадини.

Неки материјали, међутим, не горе чак ни на веома високим температурама — то су незапаљиви материјали. У ову групу спадају камен, метали, песак и бетон. Зато се кутије с песком држе на бензинским пумпама — песком се може угасити запаљен бензин. Ватрогасци користе воду, пену или песак да уклоне један од три услова и тако угасе пожар.

Започни тестове