Стефан Немања — оснивач династије
Средином XII века на српски престо долази Стефан Немања. Он је носио титулу великог жупана, што је био назив за српске владаре пре проглашења краљевства. Немања је објединио неколико српских земаља — Рашку, Зету, Хум и Травунију — и тако створио велику и моћну државу.
Ратујући против Византије, Немања је ослободио Србију од туђинске власти и проширио њене границе. Престоница му је била у Старом Расу. Имао је три сина: Вукана, Стефана и Растка. Године 1196. предао је престо средњем сину Стефану, а сам се замонашио и добио монашко име Симеон.
Стефан Првовенчани и Свети Сава
Стефан, средњи син Немање, крунисан је за краља 1217. године у манастиру Жича. Тако је Србија постала краљевина, а Стефан добио надимак Првовенчани — зато што је био први крунисани српски краљ.
Најмлађи Немањин син Растко отишао је на Свету Гору где се замонашио и добио име Сава. Свети Сава је основао самосталну Српску православну цркву и постао њен први архиепископ. Заједно са оцем обновио је манастир Хиландар на Светој Гори. Утицао је на градњу школа и болница широм Србије. Савиндан, 27. јануар, данас се прославља као школска слава у целој Србији.
Успон краљевине
После Стефана Првовенчаног на престолу су се сменили неколико владара који су даље јачали Србију. За време краља Уроша Првог развили су се рударство и занати, а у Србији се почео ковати сребрни новац. Урош Први био је ожењен француском принцезом Јеленом Анжујском.
Краљ Милутин, син Уроша Првог, владао је на прелазу из XIII у XIV век. Успешним ратовањем против Византије освојио је Македонију и тако значајно проширио државу. Милутин је познат и по многим задужбинама, а најпознатија међу њима је манастир Грачаница.
Душан Силни — српско царство
У првој половини XIV века на престо долази Стефан Душан, најмоћнији владар династије Немањића. Душан је водио успешне ратове против Византије, освојио Албанију и велики део Грчке. За време његове владавине Србија је излазила на три мора.
Године 1346. крунисан је за цара у Скопљу и тако је Србија постала царевина. Народ га је прозвао Душан Силни. Своју велику државу уредио је доношењем Душановог законика — најзначајнијег српског средњовековног правног споменика. Заједно са оцем Стефаном Дечанским подигао је манастир Дечане.
Крај династије Немањића
Након Душанове смрти на власт долази његов син Урош, кога је народ прозвао Нејаки. За време његове владавине моћни великаши распарчали су царство на мање области, свако је узео свој део и владао њиме самостално. Тако се угасила лоза Немањића и завршило се раздобље најмоћније српске средњовековне државе.
Међу областима на које се царство распало најважнија је била Моравска Србија, којом је владао кнез Лазар Хребељановић. Управо он ће предводити српску војску на Косову 1389. године.
Задужбине Немањића
Немањићи су изградили многе манастире који се зову задужбине. Задужбина је грађевина коју владар подиже „за душу" — за спас своје душе и сећања на своју владавину. Ови манастири и данас стоје широм Србије и представљају најважнију културну баштину српског народа.
Најпознатије задужбине Немањића: Студеница (Стефан Немања), Хиландар (Стефан Немања и Свети Сава), Жича (Стефан Првовенчани), Милешева (краљ Владислав — у њој се налази чувена фреска „Бели анђео"), Сопоћани (Урош Први), Грачаница (Милутин) и Дечани (Стефан Дечански и Душан). О изгледу владара и двора из тог времена сазнајемо захваљујући фрескама на зидовима ових манастира.