Како меримо време
Замисли да треба да се нађеш са другом у парку. Рећи ћеш му тачно време, на пример „у три сата после подне". Али шта ако желиш да сазнаш када је живео Стефан Немања? Сат ти тада неће помоћи, потребне су ти веће јединице за мерење времена.
Најмање јединице које користимо у свакодневном животу су секунда и минута. Један час има 60 минута, а један дан 24 часа. Седмица траје 7 дана, а месец може имати 28, 29, 30 или 31 дан. Дванаест месеци чини једну годину.
Проста и преступна година
Већина година траје 365 дана и зове се проста година. Али свака четврта година има 366 дана и зове се преступна година. Тај додатни дан додаје се месецу фебруару, па он тада има 29 дана уместо уобичајених 28.
Преступна година настаје зато што Земљи треба нешто дуже од 365 дана да обиђе око Сунца. Да би се та разлика надокнадила, сваке четврте године додаје се један дан. На пример, 2024. година је била преступна, а следећа преступна биће 2028.
Деценија, век, миленијум
Када говоримо о прошлости, једна година није довољно велика мера. Зато користимо веће временске одреднице: деценију, век и миленијум.
Деценија траје 10 година. На пример, период од 2020. до 2029. године чини једну деценију. Век, који се зове и столеће, траје 100 година, а то значи да у једном веку има 10 деценија. Миленијум траје чак 1000 година, односно 10 векова. Данас живимо у 21. веку и у трећем миленијуму.
Како одредити век по години
Постоји једноставно правило за одређивање века. Погледај прве цифре године, без последње две, и додај 1. На пример, година 1389. почиње бројевима 13, а кад додаш 1, добијаш 14. То значи да 1389. година припада XIV веку.
Али пази: ако се година завршава двема нулама, не додајеш 1. Година 1800. припада XVIII веку, а не XIX. Ево неколико примера: 1804. година припада XIX веку, 1914. година припада XX веку, а 2025. година припада XXI веку. Покушај и сам: у ком веку је рођен Свети Сава 1175. године?
Временска лента
Временска лента је линија на којој су означени датуми и догађаји, поређани од најстаријих (лево) до најновијих (десно). Она помаже да видиш колико је времена прошло између два догађаја и да лакше разумеш редослед историјских дешавања.
Између догађаја на ленти постоји размак који одговара стварном протоку времена. Тако можеш на први поглед да упоредиш: Косовска битка (1389) десила се више од четири века пре Првог српског устанка (1804). Временску ленту користићеш увек кад учиш о историји Србије.