Постојбина Старих Словена
Давно пре него што су Срби живели на Балкану, њихови преци Стари Словени имали су другу постојбину. Постојбина означава територију на којој су некада живели наши преци. Словени су живели источно и северно од планине Карпати, у пределима покривеним густим шумама и мочварама.
У почетку су живели од прикупљања плодова, лова и риболова. Касније су почели да обрађују земљу и то им је постало основно занимање. Припитомили су и прве животиње, па су се бавили и сточарством.
Зашто су Словени кренули у сеобу
Иако су живели на великом простору, Словени су имали озбиљне разлоге да потраже бољи живот. Земља у њиховој постојбини била је мочварна и није давала довољно хране. Када би се земља после неколико година исцрпела, морали су да траже нову, плоднију.
Осим тога, Словени су водили честе ратове са суседним народима. Хладне и дуге зиме додатно су отежавале живот. Све то натерало их је да крену у велике сеобе у потрагу за бољим условима.
Долазак на Балканско полуострво
Група Словена која је кренула према југу названа је Јужни Словени. Овој групи припадају и Срби, заједно са Хрватима, Словенцима, Бугарима и другим народима. Почетком VII века Јужни Словени стигли су на обале Саве и Дунава, на границу моћног Византијског царства.
Срби су населили територију између река Саве и Јадранског мора. Ту су временом створили своје прве државе. Међу првим српским државама била је Рашка, са седиштем у граду Рас, а њихови први владари носили су титулу жупан.
Живот Старих Словена
Стари Словени су се насељавали поред река, у областима покривеним шумама. Правили су куће под земљом које се зову земунице. То су била једноставна склоништа, укопана у земљу, са кровом од грања и земље.
Домаће животиње које су гајили биле су говеда, овце, козе, свиње и коњи. Од усева су гајили житарице, репу, пасуљ и лук, а од воћа јабуке, крушке, трешње, вишње и шљиве. Гајили су и пчеле, па су од меда правили пиће звано медовина, а од млека сир. Жене су се бавиле кућним пословима: преле су, плеле и ткале.
Ратовање и веровања
Стари Словени били су познати као спретни и лукави ратници. Борили су се прикрадајући се кроз природу и користили лукавство у одбрани од непријатеља. Један од њихових познатих трикова био је склањање под воду, где су дисали преко посебно обрађене трске.
Словени су веровали у многе богове повезане с природним појавама. Перун је био бог грома и муње, Морана богиња зиме, а Весна богиња пролећа. Према словенским веровањима, сваког марта Морана и Весна воде борбу, а Весна увек на крају побеђује. Словени су живели у племенским заједницама и поштовали су своје обичаје.