Живот у доба Немањића (Život u doba Nemanjića) — теорија

Село и куће

Замисли да живиш у Србији пре седамсто година, у доба Немањића. Око тебе је мало село од четрдесетак кућа, подигнуто поред реке или извора питке воде. У средишту села или на оближњем брежуљку стоји мала камена црква, а око ње се простире гробље.

Куће у селу зову се бондручаре. Зидови су им од дрвених дасака и камена, а кровови прекривени сламом. Свака кућа обично има две просторије. У средини куће или у једном углу налази се огњиште — ту се кува храна и греје кућа. Намештај је скроман: неколико клупа за седење, ниске столице и синија — низак округли сто за којим се једе.

Одевање и храна

Одећу су правили искључиво од природних материјала које су сами производили. Жене су преле, ткале и шиле одећу од вуне, лана и конопље. Накит је израђиван од сребра, бронзе и стаклене пасте, а на селу су се најчешће носиле наруквице, минђуше, прстење и огрлице.

Храна у доба Немањића била је једноставна. На столу су се налазили хлеб, купус, пасуљ, млеко, сир и воће попут крушака и јабука. Јело се прстима из заједничке посуде, јер виљушке тада још нису биле у употреби.

Занимања

Већина становника Србије у доба Немањића бавила се пољопривредом. Сељаци су обрађивали своју земљу, али и имања својих владара. Поред земљорадње бавили су се и сточарством — гајили су говеда, овце и свиње.

Многи људи бавили су се и занатима. Ковачи су правили предмете од метала — алатке, оружје и потковице. Грнчари су обликовали глинено посуђе, а ткачи производили тканине од лана и конопље. За време краља Уроша Првог нарочито се развило рударство — из земље су вадили сребро и друге руде, а од сребра се ковао новац.

Живот на двору

Живот на двору владара био је потпуно другачији од сеоског. Двор је био раскошно изграђен и украшен уметничким делима. Поред просторија за становање, имао је и службене просторије за обављање државних послова.

Уз владара су живели дворани — високи државни службеници. У личној служби владара налазили су се коњушар, пехарник и собар. Властела, најмоћнији слој друштва, бавила се ратовањем и ловом, а лов са соколом био је нарочито цењен. Деца властеле учила су читање и писање у манастирима, јер школе какве данас познајемо тада нису постојале.

Започни тестове