Почетак Другог светског рата
Замисли да је 1939. година и да се ти играш у дворишту. Одједном чујеш забринуте гласове одраслих — „Почео је рат!" Управо тако су се осећали људи широм Европе када је 1. септембра 1939. Немачка, на челу са Адолфом Хитлером, напала Пољску. То је био почетак до тада највећег и најразорнијег рата у историји човечанства.
Свет се поделио на два велика савеза. На једној страни биле су Силе Осовине — Немачка, Италија и Јапан. На другој страни стајали су Савезници — Совјетски Савез (данашња Русија), Велика Британија, Француска и Сједињене Америчке Државе. У рату је учествовало више од тридесет држава, а преко сто милиона људи је носило оружје.
Рат у Југославији — бомбардовање Београда
Краљевина Југославија је покушала да остане ван рата, али није успела. Дана 27. марта 1941. грађани Београда изашли су на улице и протествовали против савеза са нацистичком Немачком. Млади краљ Петар II Карађорђевић преузео је власт, а Хитлер је одлучио да казни Југославију.
Већ 6. априла 1941. године, у пет сати ујутру, немачки авиони почели су да бомбардују Београд. Срушене су бројне зграде и установе, а изгорела је и Народна библиотека на Косанчићевом венцу, у којој су пропале многе драгоцене књиге и историјски записи. Југословенска војска, слабо организована и без доброг руководства, брзо се предала. Земља је била окупирана и подељена међу непријатељским силама.
Покрети отпора — партизани и четници
Иако је земља била окупирана, народ се није мирио са тим. Током 1941. настала су два покрета отпора. Партизане је предводио Јосип Броз Тито, а четнички покрет водио је Драгољуб Дража Михаиловић. Оба покрета борила су се против окупатора, али су имали различите ставове о будућности земље, па су се временом сукобили и међусобно.
Окупатор је чинио страшна злодела над цивилним становништвом. Масовно су страдали Срби, Јевреји и Роми. Један од најтежих злочина догодио се у октобру 1941. у Крагујевцу. У месту званом Шумарице Немци су стрељали више хиљада цивила, међу којима је било и око триста ученика и њихових професора. О том догађају песникиња Десанка Максимовић написала је потресну песму „Крвава бајка". Данас се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Велике битке и ослобођење Београда
Током рата партизани су водили тешке борбе широм Југославије. Три најпознатије битке биле су: Битка на Неретви (1943), Битка на Сутјесци (1943) и Батинска битка (1944). У биткама на Неретви и Сутјесци партизани су одолели далеко бројнијем непријатељу и успели да се пробију из окружења, иако уз велике губитке.
Ослобођење Београда уследило је 20. октобра 1944. године. Партизанским јединицама помогла је совјетска Црвена армија, и заједничким снагама протерали су Немце из главног града. Тај датум и данас се обележава као значајан дан у историји Београда.
Крај рата и стварање нове државе
Немачка је потписала капитулацију 8. маја 1945. године и тај дан се обележава као Дан победе у Европи. На простору Југославије борбе су трајале нешто дуже — рат је завршен 15. маја 1945. године.
Далеко од Европе, рат је потрајао још неколико месеци. У августу 1945. Сједињене Америчке Државе бациле су атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, након чега се Јапан предао 2. септембра 1945. Тиме је Други светски рат коначно завршен. Био је то најразорнији сукоб у историји, са преко педесет милиона погинулих широм света.
После рата, Југославија је постала република. Уместо краља, на челу државе био је Јосип Броз Тито, а нова држава добила је назив Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ). Да би се спречили будући ратови, основане су Уједињене нације (УН) — међународна организација за мир и сарадњу међу народима.