Кнез Лазар и Моравска Србија
После Маричке битке 1371. године, српске земље остале су подељене и слабе. Међу великашима који су покушавали да окупе народ, истицао се кнез Лазар Хребељановић. Он је владао областју између Западне и Велике Мораве, која се зато звала Моравска Србија.
Лазар је за своју престоницу изабрао град Крушевац. Подигао је утврђење и цркву Лазарицу, а потом и манастир Раваницу, своју задужбину. Био је мудар владар који је разумео да се Турцима може одолети само ако се сви великаши уједине.
Припреме за Косовску битку
Крајем осамдесетих година XIV века постало је јасно да ће Турци поново кренути у напад. Кнез Лазар је позвао српске великаше да му се придруже у одбрани. Неки су се одазвали, међу њима и Вук Бранковић са Косова и војвода Влатко Вуковић, кога је послао босански краљ Твртко.
Турски султан Мурат такође је припремао велику војску. Кренуо је ка Косовом пољу, широкој равници погодној за бој великих армија. Ту, на Косову, две војске су се сусреле уочи Видовдана 1389. године.
Видовдан — 28. јун 1389. године
На Видовдан, 28. јуна 1389. године, на Косовом пољу почела је једна од најзначајнијих битака у српској историји. Кнез Лазар је предводио српску војску, а султан Мурат турску. Борба је била огорчена и крвава, а трајала је цео дан.
Пред почетак боја, српски витез Милош Обилић пробио се кроз турске редове и убио султана Мурата. То је био изузетно храбар подвиг, који се до данас памти. Ипак, Муратов син Бајазит преузео је команду над турском војском и наставио борбу.
Погибија кнеза Лазара
Кнез Лазар је заробљен у бици и убијен истог дана. Тако су у Косовској бици погинула оба владара — и српски кнез Лазар и турски султан Мурат. Неупоредиво бројнија турска војска на крају је однела превагу.
Косовска битка била је тежак пораз за Србе. Велики број ратника је погинуо, а српска држава остала је без свог најснажнијег вође. Ипак, храброст кнеза Лазара и Милоша Обилића остала је у народном памћењу као пример одлучности и жртве за отаџбину.
Последице Косовске битке
После Косовске битке, Србија је морала да прихвати турску власт. Државом је привремено управљала кнегиња Милица, Лазарова жена, а потом њихов син Стефан Лазаревић. Србија је постала турски вазал — морала је да плаћа годишњи данак и да шаље своје ратнике у турску војску.
Иако Србија није одмах потпуно изгубила самосталност, Косовска битка означила је почетак краја. У деценијама које су следиле, турска моћ је расла, а српска слабила. О српској деспотовини и коначном паду под Турке учићеш у следећој лекцији.
Сећање на Косово
Косовска битка заузима посебно место у српској историји. Видовдан, 28. јун, до данас се обележава као дан сећања на косовске јунаке. Манастир Раваница, који је кнез Лазар подигао пре битке, чува његове мошти и данас.
Монахиња Јефимија, једна од последњих великих жена средњовековне Србије, извезла је „Похвалу кнезу Лазару" на покрову за његов ковчег. Та извезена похвала сматра се једним од најлепших дела старе српске књижевности. Косовски бој је тако постао не само историјски догађај, већ и симбол храбрости и жртве за слободу.