Сарајевски атентат — повод за рат
Дана 28. јуна 1914. године, на Видовдан, млади Босанац Гаврило Принцип извршио је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Овај догађај постао је повод за избијање Првог светског рата, до тада највећег сукоба у људској историји.
Аустро-Угарска је убрзо објавила рат Србији. На страну Србије стале су Русија, Француска и Велика Британија, док су Аустро-Угарску подржале Немачка и касније Бугарска. Тако је локални сукоб прерастао у светски рат који је трајао четири године.
Церска и Колубарска битка — прве победе
У лето 1914. године аустроугарска војска напала је Србију. Срби су дочекали непријатеља на планини Цер код Шапца. Церском битком командовао је генерал Степа Степановић и српска војска је однела убедљиву победу. Била је то прва савезничка победа у Првом светском рату.
У јесен исте године Аустро-Угарска је покушала поново. Овог пута, генерал Живојин Мишић предводио је Србе у Колубарској бици и поново однео победу. Обојица генерала унапређена су у чин војводе, највиши чин у српској војсци. Врховни командант свих српских снага био је војвода Радомир Путник.
Албанска голгота
У јесен 1915. године Србију су истовремено напале три државе: Аустро-Угарска, Немачка и Бугарска. Српска војска није могла да одоли тако снажном притиску, али се није ни предала. Уместо тога, војска и део народа повукли су се преко албанских планина у зиму 1915. и 1916. године. Тај мукотрпан пут кроз снег, хладноћу и глад познат је као албанска голгота.
Преживели су стигли до обала Јонског мора, одакле су их савезничке лађе пребациле на грчка острва Крф и Видо. На Видо је умрло толико војника да су тела морали спуштати у море. Те воде Јонског мора код Видо назване су „Плава гробница", а песник Милутин Бојић посветио им је истоимену песму.
Солунски фронт и крај рата
Током 1916. године опорављена српска војска пребачена је на Солунски фронт у северној Грчкој. Ту су се Срби борили две године, заједно са француским и британским трупама. У септембру 1918. године дошло је до пробоја Солунског фронта. Српска војска брзо је напредовала на север, ослобађајући градове.
Београд је ослобођен 1. новембра 1918. године. Десет дана касније, 11. новембра, потписано је примирје и Први светски рат је завршен. Србија је била победница, али уз огромне жртве: страдао је сваки трећи мушки становник земље.
После рата — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
После завршетка рата, јужнословенски народи одлучили су да живе у заједничкој држави. Дана 1. децембра 1918. године основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. На челу нове државе био је краљ Петар I Карађорђевић, унук вође Првог српског устанка. Након његове смрти, власт је преузео његов син Александар I Карађорђевић, који је 1929. преименовао државу у Краљевину Југославију.
Иако је рат био завршен, последице су биле тешке. Многе породице остале су без очева, синова и браће. Градови и села били су разрушени, а привреда уништена. Ипак, народ је кренуо да обнавља своју земљу.