Раја — живот без права
Замисли да живиш у Србији пре неколико векова. Не можеш сам да бираш чиме ћеш се бавити, а велики део онога што произведеш мораш да дајеш некоме другоме. Управо тако је изгледао живот Срба под турском влашћу.
Када су Турци 1459. године освојили Смедерево, последњу српску престоницу, Србија је потпуно изгубила самосталност. Срби који су живели на тим просторима добили су назив раја — реч која означава потчињено, обесправљено становништво. Раја није имала право да носи оружје, није могла да се жали на неправду, а морала је да испуњава тешке обавезе према турској власти. Турска власт над Србијом трајала је скоро четири века — од средине XV до средине XIX века.
Обавезе раје
Живот раје био је тежак, а обавезе многобројне. Свака породица морала је да плаћа харач — порез у новцу или натури. Поред тога, постојао је и кулук — тежак присилан рад на коме су Срби градили путеве, мостове и друге објекте за турску државу, и то без икакве награде.
Најтежа обавеза била је данак у крви. Сваких десетак година турски војници долазили су у српска села и одводили најздравију и најлепшу мушку децу. Та деца су одвођена далеко од кућа, васпитавана у исламској вери и обучавана за најбоље турске ратнике. Од те деце настајали су јањичари — елитни турски војници. За српске породице то је био најстрашнији тренутак, јер нису знали да ли ће своју децу икада поново видети.
Живот на селу и у граду
Упркос тешким условима, живот је ипак ишао даље. На селу су се људи бавили земљорадњом и сточарством, баш као и пре Турака. Гајили су пшеницу, кукуруз, воће и поврће, а од стоке најчешће овце, козе и говеда. Највећи део онога што произведу давали су турским господарима, а за себе задржавали тек толико колико је било потребно за преживљавање.
У градовима су Срби били занатлије — правили су обућу, тканине, грнчарију и алатке. Градови су имали чаршију, тржницу где су се продавали и куповали разни производи. Многи градови добили су тврђаве, џамије и хамаме, који су мењали изглед некадашњих српских насеља.
Турске речи у нашем језику
За време турске власти, у српски језик ушло је много турских речи. Неке од њих користимо и данас, а да ни не знамо да потичу из турског језика. Тепсија је посуда за печење, оклагија је дрвени предмет за развијање теста, а у џезви кувамо кафу. Оџак значи димњак, а авлија је двориште. Чак и реч „кафа" дошла је у српски из турског.
Поред речи, Турци су утицали и на начин живота. Многе навике у исхрани, градњи кућа и одевању настале су под турским утицајем. Ипак, Срби су успели да сачувају своју веру, језик и обичаје — управо то им је помогло да опстану као народ током четири века туђинске власти.
Хајдуци — борци за слободу
Многи Срби нису мирно прихватали турску власт. Најхрабрији међу њима постајали су хајдуци — ратници који су из шума нападали Турке, бранили слабије и борили се за правду. Хајдуци су деловали од пролећа до јесени, а зиму су проводили скривени по селима код поверљивих домаћина.
Вођа хајдучке дружине звао се харамбаша, а људи који су им тајно помагали — доносили храну, обавештавали их о кретању Турака и скривали их — називали су се јатаци. Народ је хајдуке сматрао јунацима и о њима певао песме. Хајдучки отпор трајао је вековима и припремио тло за велике устанке који ће тек доћи.