Када велика држава остане без јаког владара
Замисли да живиш у времену цара Душана. Твоја држава је најмоћнија на целом Балканском полуострву, а територија се пружа од Дунава до Грчке. Душан носи титулу „цар Срба и Грка" и нико не сме да му се супротстави. Али шта се дешава када такав владар изненада умре?
Цар Стефан Душан умро је 1355. године, у педесетој години живота. На престо је дошао његов син Урош, тада већ одрасао младић. Међутим, властела га није поштовала нити слушала, па су га прозвали Урош Нејаки, што значи — Урош Слаби. Моћни великаши су се осамосталили и почели да владају сваки својим делом земље, а неки су чак ратовали међу собом.
Распад Душановог царства
Док су великаши делили територију међу собом, Србија се распала на неколико области. На југу су владали браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић. Вукашин је себе прогласио за краља, иако је цар Урош формално још носио титулу. На западу су своје области држали Балшићи у Зети, а на Косову Вук Бранковић.
Урош Нејаки умро је крајем 1371. године, без наследника. Тиме се угасила династија Немањића, која је владала српским земљама готово два века. Уместо једне снажне државе, на Балкану је постојало неколико слабих, међусобно завађених области. Управо у том тренутку појавила се нова и страшна опасност са истока.
Нова опасност — Турско царство
На истоку, преко мора, налазила се Мала Азија. Тамо је средином XIV века нагло почело да јача Османско царство, које ми зовемо и Турско царство. Турци су били одлични ратници и имали су бројну, добро организовану војску коју нико у околини није могао лако да заустави.
Око 1354. године турска војска прешла је мореуз и ступила на европско тло. Заузели су утврђење Галипоље и почели да се шире по Балканском полуострву. Прво су покорили грчке области, а затим кренули ка западу и северу, ка српским земљама. Европски владари нису били уједињени, па нису могли заједнички да им се супротставе.
Битка на реци Марици
Браћа Мрњавчевић — краљ Вукашин и деспот Угљеша — први су схватили колика опасност прети од Турака. Решили су да прикупе војску и крену у напад пре него што Турци стигну у срце српских земаља.
У јесен 1371. године повели су своје ратнике ка реци Марици, на подручју данашње Бугарске. Међутим, турска војска их је изненадила ноћним нападом. Српски ратници нису успели да се организују, а обојица браће су погинула у борби. Ова битка позната је као Маричка битка. После ње, велики део јужних српских земаља пао је под турску власт, а то је била прва велика победа Турака над Србима и знак да долазе тешка времена.
Шта је остало после Маричке битке
Маричка битка потпуно је променила прилике на Балкану. Мрњавчевићи су изгубили и животе и територију, а Турци су постали најјача сила у овом делу света. Оно што је некада било моћно Душаново царство, сада је била група малих, слабих области без заједничког вође.
У таквим тешким временима издвојио се кнез Лазар Хребељановић. Из свог утврђеног града Крушевца, он је полако почео да окупља српске земље и припрема одбрану од Турака. Лазар је знао да се Турцима мора супротставити док је још времена, али уједињавање великаша није био лак задатак. О томе шта се догодило на Косовом пољу, сазнаћеш у следећој лекцији.