Шта је језеро
Лети многа деца иду на језеро да се купају и пецају. Језеро је велика удубина на копну испуњена водом.
За разлику од реке, вода у језеру не тече, већ мирује. Зато је језеро стајаћа вода, као бара и мочвара.
Сва језера не настају на исти начин. Зато их делимо на две групе: природна и вештачка језера.
Природна језера
Природна језера створила је сама природа, без помоћи човека. Настају на више начина.
Нека језера издубио је ветар у равници на северу. Таква су Палићко и Лудошко језеро код Суботице.
Друга језера остала су поред великих река. Уз Тису су настали Бело језеро и Царска бара. Високо на планинама има малих језера која је издубио ледник.
Највеће природно језеро у Србији је Власинско језеро.
Вештачка језера
Вештачка језера направио је човек. Он прегради реку великом браном, вода се задржи иза бране и настане језеро.
Такво језеро зовемо и акумулација. Највеће језеро у целој Србији је Ђердапско језеро на Дунаву. И оно је вештачко.
Човек је на рекама направио и друга језера. На Дрини су настали Перућац и Зворничко језеро.
Чему служе језера
Језера су људима веома корисна. Вода из великих вештачких језера покреће хидроелектране и даје струју.
Из језера се узима вода за пиће и за наводњавање поља. У језерима људи лове рибу и купају се.
Многа језера су лепа, па поред њих долазе туристи. Тако језеро постаје и место за одмор.
Језера на карти Србије
Сада знаш да језеро може бити природно или вештачко. Разликујемо их по томе ко их је створио.
Природних језера највише има на северу, у равници поред река. Вештачка језера су најчешће у брдско-планинској области, на преграђеним рекама.
Кад видиш језеро, запитај се: да ли га је направила природа или човек?