Време је данас, клима је годинама
Ујутру погледаш кроз прозор и видиш облаке, па обучеш јакну. До подне сунце изгреје и јакна ти више не треба. Такве промене из дана у дан називамо време.
Клима је нешто друго. Она се не мења преко ноћи. Клима су временске прилике које се понављају много година у истом крају. Метеоролози мере температуру, падавине и ветар деценијама. Тек из толико бројева виде каква је клима неког предела.
Науку која прати ваздух и промене времена зовемо метеорологија. У Србији те податке прикупља Републички хидрометеоролошки завод. Његова мерења слушаш свако вече у временској прогнози.
Кад неко каже да данас пада киша, говори о времену. Кад каже да су зиме у Србији снежне, говори о клими.
Шта одређује климу једног краја
Замисли да истог дана мериш температуру у Новом Саду и на Копаонику. У Новом Саду термометар показује двадесет степени, а на планини свега десет. Оба места су у Србији, а клима им није једнака.
Прво што одлучује је надморска висина. Што се више подижеш, ваздух је ређи и хладнији. Зато на планинским врховима снег лежи и у мају.
Важан је и рељеф око тебе. Планински венци заустављају облаке, па с једне стране планине пада више кише. Равница је отворена и ветар преко ње пролази без препреке.
Утичу и велике водене површине. Дунав, Сава и велика језера лети мало хладе околину, а зими је благо греју. Много зависи и од положаја Србије на Балканском полуострву: далеко смо од океана, а близу топлог Средоземља.
Умерено-континентална клима и четири годишња доба
У највећем делу Србије влада умерено-континентална клима. То значи да се током године смењују сва четири годишња доба. Лета су топла, зиме хладне, а пролеће и јесен прелазе једно у друго.
Пролеће почиње 21. марта, на дан пролећне равнодневнице. Тада дан и ноћ трају подједнако дуго. Лето креће 22. јуна, на дугодневницу, кад је дан најдужи у години.
Јесен почиње 23. септембра, на јесењу равнодневницу. Зима стиже 22. децембра, на краткодневицу, кад је ноћ најдужа. После тог дана дани поново почињу да расту.
Најтоплији месец у Србији обично је јул, а најхладнији јануар. Зато летњи распуст пада у највећу жегу, а санкање у јануар.
Клима није свуда иста
Србија није велика држава, а има три јасно различита климатска предела. Најбоље се то види ако пређеш земљу од севера ка југу.
У равничарским и низијским крајевима, као што су Војводина и Подунавље, лета су врућа и сува. Зиме су хладне, а ветрови оштри. Пролеће и јесен кратко трају, па се у равници најчешће јављају суше.
У брдским и ниско-планинским пределима клима је најблажа. Сва четири годишња доба трају приближно подједнако. Тамо се најлакше гаје воће и виноград.
У високим планинама зиме су дуге и хладне, а лета свежа и кратка. Снег се на Копаонику држи месецима, зато тамо и постоји скијалиште.
Разлике умеју бити огромне. Највиша температура у Србији измерена је у Смедеревској Паланци, 24. јула 2007. године, и износила је 44,9 степени. Најнижа је забележена на Пештерској висоравни, у Карајукића Бунарима, 13. јануара 1985. године: минус 39,5 степени.
Ветрови који дувају над Србијом
Ако си зими у Београду или Панчеву, чујеш како ветар звижди око зграда. Тај ветар најчешће је кошава.
Кошава дува са југоистока, са Карпата, и највише се осећа у Подунављу и Војводини. Јавља се у јесен, зиму и рано пролеће, обично два до три дана. Хладна је и сува, а удари јој умеју бити и олујни.
Други познати ветар је северац. Он долази са севера, преко Панонске низије, и најсуровији је зими. Северац је хладан и сув, па због њега мраз делује још јачи.
Ветрови нису само непријатни. Кошава изнад градова разноси загађен ваздух, па после њеног дувања лакше дишеш.
Човек мења климу — и може да помогне
Клима се мења и без нас, али човек то убрзава. Фабрике без филтера, гомила аутомобила и сеча шума пуштају у ваздух штетне гасове. Због тога су лета све топлија, а суше у равници све чешће.
Свака од тих штета има и своје решење. На фабрике се постављају филтери, а струја се добија из ветра и сунца. Шуме се не крче него саде, јер дрво чисти ваздух и држи влагу у земљи.
Има и оног што можеш сама да урадиш. До школе иди пешке или бициклом, гаси светло које не користиш и сортирај отпад за рециклажу.
Сад провери себе: по чему се клима разликује од времена? И зашто су зиме на Копаонику дуже него у Новом Саду?