Шта је рељеф
Погледај око себе кад путујеш. Негде је земља равна, негде се диже у брдо, а негде понире у долину. Сви ти облици Земљине површине заједно чине рељеф.
Да бисмо облике поредили, меримо њихову надморску висину. То је висина неке тачке рачуната од нивоа мора. Море је нула, па се све изнад мери у метрима навише.
Рељеф делимо у три групе: узвишења, равнице и удубљења. У наставку ћеш упознати сваку.
Узвишења
Узвишења су делови копна издигнути изнад околине. Разликујемо их по надморској висини.
Брежуљак је најниже узвишење, до 200 метара. Брдо је више, од 200 до 500 метара. Планина је узвишење преко 500 метара.
Свако узвишење има три дела. Доњи део је подножје, косе стране су падине, а највиша тачка је врх. Благе падине зовемо обронцима, а стрме падине стрминама.
Равнице
Равнице су пространи равни делови копна. И оне се разликују по надморској висини.
Низија је велика равница нижа од 200 метара. Висораван је равни предео виши од 200 метара. Највећа код нас је Пештерска висораван.
Између узвишења пружају се и друге равне површине. Котлина је равно земљиште окружено планинама и брдима, па су у њој често градови. Долина је издужена равница између брда, најчешће покрај реке.
Удубљења
Удубљења су делови површине усечени испод околног земљишта. Најчешће их је издубила вода.
Речно корито је удубљење којим тече река. Клисура је уско удубљење између стрмих страна високих планина. Кањон је дубоко и веома уско удубљење са готово усправним странама, које је усекла река.
Најпознатија клисура код нас је Ђердапска клисура на Дунаву. То је уједно највећа клисура у Европи.
Све заједно чини рељеф
Сад видиш да рељеф није само планина или равница, већ сва узвишења, све равнице и сва удубљења заједно.
Кад следећи пут погледаш карту или пејзаж, покушај да препознаш облике. Где је узвишење, а где удубљење? Која је то врста — брдо, низија или клисура?
У задацима ћеш вежбати да разликујеш облике по надморској висини и по опису.