Две рељефне области Србије
Замисли да путујеш кроз Србију од севера ка југу. На северу те дочекују широке равнице докле поглед сеже. Што идеш јужније, земља се све више диже у брда и планине.
Управо зато рељеф Србије делимо на две велике целине. То су низијска област на северу и брдско-планинска област на југу.
У претходном навику научио си облике рељефа. Сада ћеш видети где се они налазе на карти Србије.
Низијска област: Војводина
Највећа равница у Србији лежи на северу, у Војводини. Она је део велике Панонске низије, која се пружа и ван граница наше земље.
Војводину пресецају три реке: Дунав, Сава и Тиса. Оне је деле на три краја — Срем, Банат и Бачку.
У равној Војводини издвајају се две ниске планине. То су Фрушка гора и Вршачке планине. Гудурички врх на Вршачким планинама висок је 641 метар и највиши је врх Војводине.
Занимљивост Војводине је Делиблатска пешчара. То је велико пространство песка које је нанео ветар.
Низије у долинама река
Низијска област није само Војводина. У њу спадају и равнице око великих река у централној Србији.
Дуж реке Велике Мораве пружа се Поморавље. Уз реку Саву лежи Посавина, а уз Дунав Подунавље. Око доњег тока Дрине налази се Мачва.
Ове равнице настале су радом река. Земљиште у њима је равно и плодно, па људи ту подижу њиве и градове.
Брдско-планинска област
Јужно од Панонске низије почиње брдско-планинска област. Она заузима већи део Србије.
Ту се смењују планине, брда, котлине и клисуре. Између узвишења пружају се котлине — равна земљишта окружена планинама.
У котлинама живи највише људи, јер је тамо земљиште равно. Највећа котлина у Србији је Косовско-метохијска котлина.
Планине Србије
Планине Србије разликујемо по висини. Има ниских, средње високих и високих планина.
На западу Србије издижу се Копаоник, Златибор, Тара и Голија. На истоку се пружа Стара планина, а у средишту Рудник, Ртањ и Гоч.
Највиши врх у Србији је Ђеравица на планини Проклетије. Висок је 2656 метара. На Копаонику се налази Панчићев врх, висок 2017 метара.
Копаоник, Златибор и Тара наши су највећи зимски центри. Људи тамо долазе да се скијају и одморе.
Клисуре Србије
Реке су кроз планине пробиле уске и стрме клисуре. Кроз њих данас пролазе путеви и пруге.
Најпознатија је Ђердапска клисура на Дунаву, највећа у Европи. Ту је Дунав пресекао планине и створио дубоку долину.
Уз реке су настале и друге клисуре. Грделичка клисура је на Јужној Морави, Сићевачка на Нишави, а Овчарско-кабларска на Западној Морави.
Све заједно на карти
Сада знаш како изгледа рељеф Србије. На северу је равна низијска област, а на југу брдско-планинска.
Кад погледаш карту, север је обојен зелено јер је низак. Југ је жут и смеђ јер се земљиште диже у планине.
У задацима ћеш препознавати области, планине и клисуре. Покушај да их замислиш на карти Србије.