Где се налази Београд
Замисли да стојиш на Калемегданској тврђави у Београду. Пред тобом се мирне воде реке Саве сливају у моћни Дунав. На тој тачки већ хиљадама година људи граде домове — јер овде се Панонска низија сусреће са централном Србијом.
Београд лежи управо на том споју, на ушћу Саве у Дунав. То је разлог што је одувек био важна раскрсница путева. Преко Дунава се иде у средњу Европу, преко Саве у Босну, а на југ воде путеви у унутрашњост Балкана.
Део Београда на северној страни Саве — Нови Београд, Земун и Сурчин — припада Срему, равничарском делу Војводине. Остали делови града су у брдовитој централној Србији. Зато кажемо да Београд стоји на граници две регије.
Становништво и значај
У Београду живи око милион и двеста хиљада људи. То је највећи град у Србији и један од највећих у југоисточној Европи. Када се рачуна и шира околина, број становника достиже скоро милион и седам стотина хиљада.
У Београду се налазе зграде најважнијих државних установа: Народна скупштина, Влада Републике Србије, Председништво и многа министарства. Зато се сва важна одлучивања о нашој земљи дешавају управо овде.
Београд је и економски најразвијенији део Србије. Овде је највише фабрика, банака, факултета и позоришта. Из свих крајева земље људи долазе у Београд на школовање, посао или да покажу своје умеће.
Знаменитости и историја
Београд има тврђаву која се зове Калемегдан. Она је изграђена на стеновитом рту изнад ушћа Саве у Дунав. Са њених зидина пружа се поглед који памти римске, византијске, српске, турске и аустријске војнике — јер су се овде сви борили за то раскршће река.
На Врачару се уздиже Храм Светог Саве, један од највећих православних храмова на свету. Подигнут је на месту где су Турци 1595. године спалили мошти светог Саве, светиња српског народа. У близини се налази и Скадарлија, стара богемска улица, где су се окупљали песници и сликари.
Београд је престоница Србије још од 1405. године, када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио за свој главни град. Од тада је, са прекидима, увек био центар српске државе. Зато му припада поносан надимак „бели град на ушћу", по којем је и добио име.