Шта је насеље
Када помислиш на место где живиш, мислиш на улицу, школу, парк, продавницу, комшије. Све то заједно чини једно насеље.
Насеље је место у којем људи живе и раде. Свако насеље има три главне ствари: своју територију — простор на коме се простире, становништво — људе који у њему живе, и свој назив — име по коме га препознајемо. Без једне од тих ствари, насеље не би било насеље.
Места су различита. Једно има пет хиљада становника, друго милион. У једном људи раде у фабрикама, у другом обрађују њиве. Зато не личе сва насеља једно на друго и зато их делимо у две велике групе: сеоска и градска. У Србији има преко шест хиљада насеља, а 28 их има статус града.
Сваки крај Србије изгледа другачије. У равничарској Војводини села су широка и улице им се секу под правим углом. На планинама у источној и јужној Србији куће су ређе и насеља се простиру дуж речних долина. Зато се по изгледу насеља често може погодити у ком крају се налази.
Сеоска насеља
Сеоско насеље, или село, обично има мање становника и заузима већу површину него град. Куће су раздвојене двориштима, њивама и воћњацима. Школа је често само једна, а понекад је нема — деца иду у школу у суседном селу.
У селу људи се највише баве пољопривредом — гајењем биљака и животиња. Ту срећеш ратара, који обрађује жито и кукуруз, чобанина, који чува овце, и земљорадника, који сади поврће. Поред тога постоје занатлије — ковач, дрвосеча, тракториста — и они који чувају шуму, попут ловочувара. Без села не би било хране за град.
Села нису сва иста. У зависности од краја у којем се налазе делимо их на три врсте. Равничарска села су у Војводини и Поморављу: имају широке улице, велике куће и пуно земље за обрађивање. Брдска села су у централној Србији: куће су гушће збијене, а становници гаје воћњаке. Планинска села су у источној и јужној Србији: куће су раштркане по падинама, а становници се баве сточарством.
Иако живот на селу некад изгледа спор, без села држава не би могла да опстане. Храну коју једемо у граду производе на селу — и то не само ми у Србији, него цео свет.
Градска насеља
Град је насеље у којем живи много људи на малом простору. Куће су високе, често су то зграде са много станова. Улице су поплочане и саобраћајне, а ноћу осветљене. Има пуно школа, болница, биоскопа, музеја, фабрика и продавница.
У граду се људи баве веома различитим занимањима. Лекари раде у болницама, учитељи у школама, инжењери и радници у фабрикама, продавци у трговинама, новинари у редакцијама. Свако зависи од другог: фризер коме увече треба сок треба продавачицу, а продавачица сутра треба истог фризера. У граду готово сви послови нису пољопривредни — зато се град развија тамо где постоји добар саобраћај, реке, или природна богатства.
Србија има 28 градова. Највећи су Београд, главни град са преко милион и по становника, затим Нови Сад у Војводини, Ниш на југу и Крагујевац у Шумадији. Сваки од њих има свој карактер: Београд је политички и културни центар, Нови Сад је град на Дунаву и Тиси, Ниш је најстарији град на југу, Крагујевац је био прва српска престоница новог времена.
Постоје и приградска или мешовита насеља. Она се налазе тачно између села и града — има и њива, и зграда, и фабрика. У њима живе људи који раде у граду, али желе да им деца расту у мирнијем окружењу. Тако се село и град не одвајају оштро, него прелазе једно у друго.
Како су насеља повезана
Замисли да се село и град одједном раздвоје — село остане без алата, а град без хране. Управо зато су насеља повезана, и не могу једно без другог.
Та веза почиње од хране. Ратар у селу гаји пшеницу, она путује камионом у фабрику у граду, тамо се претвара у хлеб, а онда се из града враћа у село и у све друге градове. Нешто слично дешава се с воћем, поврћем, млеком, месом. Тако пут од произвођача до потрошача пролази кроз неколико корака и преко много људи.
Насеља повезује и саобраћај. Путеви, железница и реке омогућавају да се добра, људи и идеје селе из једног места у друго. Аутопут Београд-Ниш повезује главни град с југом државе, Дунав повезује Војводину са Бугарском и Румунијом. Без саобраћаја сваки би крај живео сам за себе.
Насеља зависе и од занимања људи у њима. Ратар, фризер и продавачица није исто — али сви су потребни. Ратар прави храну, продавачица је продаје, фризер уређује косу. Кад се ове делатности повежу, и село и град могу да живе нормално. Зато кажемо да наша насеља, иако су различита, чине једну породицу.