Шта значи имати право
Замисли да на одмору желиш да изађеш из учионице и учитељ ти каже „не". Кад те брат на улици вуче за капу, кажеш му „пусти, имам право да идем мирно". Реч „право" значи нешто што нам припада и што други морају да поштују.
Свака држава у свету гарантује својим грађанима основна права. У Србији та права записана су у Уставу — највишем закону. Грађани имају право на школовање, на здравствену заштиту, на слободу говора, на изражавање свог мишљења. Кад грађани наврше осамнаест година, добијају и право да гласају на изборима.
Држава има обавезу да та права обезбеди. Зато постоје школе, болнице, библиотеке и судови. Када је неко право повређено, грађанин се може обратити суду или другим државним установама.
Конвенција о правима детета
Деца имају посебна права. Дуго времена нико није мислио да детету треба посебна заштита, али су ратови двадесетог века показали колико деца страдају. Тада су државе одлучиле да саме потпишу заједничка правила.
Двадесетог новембра 1989. године Уједињене нације усвојиле су Конвенцију о правима детета. Скоро све државе света потписале су тај документ, међу њима и Србија. Од тада свако дете на свету, без обзира на боју коже, веру или језик, има иста основна права.
Конвенција има четири водећа принципа: ниједно дете не сме бити дискриминисано, увек се мора мислити на најбоље интересе детета, свако дете има право на живот и развој, и одрасли морају слушати дечје мишљење. Деца тако имају свој глас и у одлукама које их се тичу.
Главна дечја права
Конвенција набраја многа права, али их за лакше разумевање можемо груписати у неколико великих група.
Свако дете има право на име и држављанство одмах по рођењу. Зато се беба уписује у матичну књигу рођених и добија лична документа. Дете има право да живи с породицом — мамом, татом, браћом и сестрама. Ако то није могуће, држава обезбеђује заштиту и старање.
Деца имају право на здравље и здравствену заштиту. Зато се вакцинишу, иду код лекара и добијају бесплатне прегледе. Дете има право на образовање — школа је бесплатна и обавезна свима. Деца имају право на одмор, игру и слободно време. Уче и питају, али и трче по парку и читају књиге за себе.
Конвенција наглашава и право детета да изрази своје мишљење о свему што га се тиче. Зато учитељи и родитељи слушају шта деца кажу, а у школи постоје ђачки парламенти где деца сама договарају правила.
УНИЦЕФ и Светски дан детета
Право мора неко да штити. Зато су Уједињене нације основале посебну организацију која се брине баш о деци. Зове се УНИЦЕФ — Дечји фонд Уједињених нација.
УНИЦЕФ помаже деци у целом свету. У сиромашним земљама гради бунаре и школе, у ратним подручјима шаље храну и лекове, у свим државама прати да ли се поштују дечја права. Када дете негде нема довољно хране или је у опасности, УНИЦЕФ покушава да помогне.
Двадесетог новембра, на дан када је усвојена Конвенција, обележава се Светски дан детета. Тог дана школе, градови и медији организују посебне програме о дечјим правима. У Београду и другим градовима Србије деца тада долазе у Скупштину, на радионице у Дому омладине и у позориште.
Обавезе иду уз права
Када имаш право, то значи да и неко други има исто такво право. Твоје право да говориш не сме да угрози туђе право да буде саслушан. Свако право доноси и обавезу да поштујеш туђе.
Деца имају обавезу да редовно похађају школу, да поштују учитеље и другове, да се лепо понашају у саобраћају, да брину о свом здрављу и о чистоћи околине. Имају обавезу и да помажу у породици — старији брат или сестра водит рачуна о млађем, сви заједно одржавају дом.
Грађани имају обавезу да поштују законе државе, да плаћају порез и да чувају државне симболе и природу. Када сви поштују своје обавезе, онда је и поштовање права лакше — јер држава, школа и породица функционишу. То се зове живот у заједници.