Становништво Србије (Stanovništvo Srbije) — теорија

Колико нас има у Србији

Замисли да си јутрос изашао на улицу свога града и почео да бројиш људе које сретнеш. До вечере би избројао неколико хиљада. Ако би тако наставио сваки дан, требало би ти стотинама година да избројиш све становнике Србије.

Зато држава, једном у десет година, организује попис становништва. Тада посебно обучени људи долазе у сваку кућу и записују ко ту живи, колико има година, којим језиком говори. Тако се сазнаје колико нас тачно има.

Према последњем попису из 2022. године, у Србији живи 6 647 003 становника. То је нешто мање него на попису из 2011, када смо имали око 7,2 милиона. Број становника зависи од тога колико се деце роди, колико људи умре, колико се досели и колико одсели.

РТС: Становништво Србије — утврђивање↗

Народи који живе у Србији

Када уђеш у учионицу четвртог разреда негде у Војводини, чућеш и српски, и мађарски, и можда словачки. У Прешеву ћеш чути албански, у Тутину бошњачки, а у Новом Саду често и русински. Србија је земља многих народа, и тако је одувек било.

Већинско становништво су Срби. Уз њих живе припадници националних мањина, и то признаје и штити Устав државе. Најбројније мањине су Мађари, Бошњаци, Роми, Хрвати, Албанци, Словаци, Власи, Румуни и Бугари. Поред њих ту су и Буњевци, Црногорци, Русини, Јевреји, Турци и још неколико мањих заједница.

Свака национална мањина има право да чува свој језик, обичаје и веру. У школама где живи довољно деце једне мањине, настава се одвија и на њиховом матерњем језику. У Војводини то значи да се настава држи на чак шест језика.

Становништво Србије — IV разред

Језик, писмо и вера

У свакој земљи постоји један језик који користе државне институције, школе, судови и сви званични документи. У Србији је то српски језик. Њиме се служи већина становника и њиме се пишу закони.

Службено писмо у Србији је ћирилица. Њоме је написана и наша химна и важни државни документи. Поред ћирилице се равноправно користи и латиница, посебно у свакодневном животу, на интернету и у новинама. Ако отвориш било који српски речник, видећеш обе верзије сваке речи.

Када је реч о вери, већина становника Србије су православни хришћани. Уз њих живе католици, муслимани, протестанти, Јевреји и припадници других вероисповести. Сви имају право да слободно исповедају своју веру и да славе своје празнике.

Где живимо и шта славимо

Становништво није равномерно распоређено по Србији. У равничарским крајевима, као што су Војводина и Шумадија, на сваком километру живи много људи. Тамо је земљиште плодно, лако се путује и развијена је индустрија, па тамо леже и наши највећи градови — Београд, Нови Сад и Крагујевац.

У планинским крајевима живи мање људи. Села су разбацана по падинама, путеви су тежи, а млади често одлазе у градове да би нашли посао. Због тога се планински крајеви постепено празне.

Ма где живели, Срби негују обичај крсне славе. То је породични празник посвећен светитељу који штити кућу. Свака породица слави свог свеца, а најчешће се славе Свети Никола, Свети Архангел Михаило и Свети Ђорђе. На слави се пали свећа, ломи славски колач и кува жито у спомен на претке.

Започни тестове