Симболи државе — три обележја
Замисли да гледаш свечано отварање Олимпијских игара. Сваки народ улази на стадион иза своје заставе, са спортистима који поносно носе боје домовине. Када дође на ред Србија, чућеш химну „Боже правде" и видећеш тробојку са белим орлом. То су симболи по којима се наша држава препознаје у свету.
Свака држава има своје симболе. Они нису обичне слике или мелодије — они су знак државности и припадности. Када видиш заставу или грб, одмах знаш о којој је земљи реч. Када зачујеш химну на стадиону, знаш да твоја репрезентација креће у борбу.
Република Србија има три државна симбола: заставу, грб и химну. Сва три су заштићена законом. Истичу се у државним установама, на спортским такмичењима, на школским свечаностима и приликом државних празника. Према њима се односимо с поштовањем — устајемо када се изводи химна и не дозвољавамо да застава дотакне тле.
Застава Србије — тробојка
Застава Србије има облик правоугаоника подељеног на три водоравне траке једнаких ширина. Горе је црвена, у средини плава, а доле бела. Зато се зове тробојка.
Те три боје нису изабране случајно — то су панславенске боје. Користе их многи словенски народи: Руси, Словаци, Словенци, Хрвати. Боје су постале знак словенског јединства још у XIX веку, па их налазимо на заставама више земаља, само у различитом редоследу.
Народ свакој боји даје своје значење. Црвена подсећа на крв проливену за домовину, плава на небо и слободу којој се тежи, бела на чистоту, мир и мајчино млеко које храни српску децу. То су народна тумачења, не званична — али се преносе из генерације у генерацију.
Постоје две варијанте заставе. Народна застава је само тробојка. Државна застава носи још и мали грб, померен ка јарболу за једну седмину дужине заставе. Државна се истиче на државним установама и свечаностима, а народна на школама, кућама и приликом породичних прослава. Када је државна жалост, застава се спушта на пола јарбола.
Грб Србије — двоглави бели орао
На грбу Србије стоји бело-сребрни двоглави орао. Његове две главе су окренуте на различите стране — једна на исток, друга на запад. У хералдици то значи јединство два света: небеског и земаљског, духовног и државног. Орао је оружан златно — његове канџе и кљун златне су боје.
Двоглави орао није српски проналазак. Стигао је из Византијског царства, где је био симбол владара. У средњем веку преузела га је династија Немањића, а деспот Стефан Лазаревић после 1402. године учинио га је званичним знаком српске државе. Са малим прекидима, орао стоји на грбу већ више од шест векова.
На грудима орла налази се црвени штит. Преко штита иде сребрни крст, а у све четири поље крста стоји по једно оцило. Оцила су стари алат — челични предмети којима се ударом о камен извлачила варница за паљење ватре. И они су преузети из византијске хералдике.
У народу се верује да четири оцила личе на четири слова „С" и да значе „Само Слога Србина Спасава". Ту крилатицу је у XIX веку смислио војни географ Јован Драгашевић. Стручњаци кажу: то су ипак оцила, а не слова. Али народно тумачење је постало једнако важно — подсећа Србе да их слога чини јаким.