Шта је бајка?
Замисли да читаш причу у којој девојка разговара са жабом, а принц спасава принцезу из замка обавијеног трњем. Све то звучи немогуће, а ипак верујеш у сваку реч — тако делују бајке.
Бајка је приповедни текст у коме се стварни свет преплиће са чудесним. У бајкама постоје ликови из стварног живота (девојке, принчеви, сиромашни дечаци), али и чудесна бића (виле, змајеви, патуљци). Стварне ситуације (сиромаштво, неправда, самоћа) решавају се помоћу чаробних предмета или бића.
Бајке увек имају срећан крај: добро побеђује зло.
Народна и ауторска бајка
Бајке делимо на две врсте: народне и ауторске.
Народне бајке настале су давно, у народу, и преносиле се с колена на колено — усмено, без записивања. Нико не зна ко их је смислио, зато кажемо да је аутор народ. Примери: „Пепељуга", „Златна јабука и девет пауница", „Баш-Челик".
Ауторске бајке написали су познати писци. Оне имају аутора чије име знамо. Примери: „Трнова Ружица" (Браћа Грим), „Ружно паче" (Ханс Кристијан Андерсен), „Бескрајна прича" (Михаел Енде), „Стакларева љубав" (Гроздана Олујић).
И народне и ауторске бајке имају чудесне догађаје, али ауторске бајке понекад немају срећан крај.
Одлике бајке
Свака бајка има препознатљиве одлике.
Бајка почиње формулом: „Био једном...", „У неко доба...", „Живео некад...". Не знамо тачно кад и где се радња дешава.
Ликови се деле на добре и зле. Добри ликови су храбри, поштени и добри (Пепељуга, Ружно паче). Зли ликови су завидни, похлепни или окрутни (маћеха, зла суђаја).
Чудесни помоћници и предмети помажу јунаку: виле, чаробни штапићи, седмомилске чизме, летећи ћилим.
Број три се често понавља: три задатка, три покушаја, три брата.
Бајка има јасну структуру: увод (упознајемо ликове), заплет (проблем који треба решити), расплет (решење проблема и срећан крај).