Шта је басна?
Сигурно знаш причу о корњачи и зецу: зец је брз али охол, а корњача спора али упорна. На крају корњача побеђује. Та прича је басна.
Басна је кратка прича у којој животиње, биљке или предмети говоре и понашају се као људи. Кроз ликове животиња писац заправо говори о људима и њиховим особинама.
На крају сваке басне стоји поука — кратка мудрост или савет. У причи о корњачи и зецу, поука је: упорност побеђује охолост.
Познати баснописци
Басне су писали многи писци, од давнина до данас.
Езоп је живео у старој Грчкој, пре више од две хиљаде година. Написао је најпознатије басне на свету: „Корњача и зец", „Лав и миш", „Гавран и лисица". Његове басне су кратке и јасне, а поуке важе и данас.
Жан де Лафонтен је француски баснописац. Он је Езопове басне преписао у стихове и додао нове детаље.
Доситеј Обрадовић је најпознатији српски баснописац. Писао је басне које уче о правди, мудрости и поштењу.
Басна и прича о животињама
Басна и прича о животињама личе једна на другу, али постоји важна разлика.
Басна је кратка. На крају басне увек стоји поука — издвојена реченица с мудрим саветом. На пример: „Ко другом јаму копа, сам у њу упада."
Прича о животињама је дужа. Животиње се такође понашају као људи, али нема издвојене поуке на крају. Поуку читалац сам извлачи из приче. Пример приче о животињама је „Међед, свиња и лисица".
Обе врсте користе персонификацију — животињама дају људске особине (говоре, мисле, осећају).