Шта је народна епска песма
Замисли време давно пре телевизије и књига. Људи су седели око ватре, а неко би узео гусле и почео да пева о храбрим јунацима и великим биткама. Тако су настајале народне епске песме.
Народна епска песма припада епици — она приповеда о догађајима, а не изражава осећања као лирска песма. Зове се народна зато што јој не знамо аутора — преносила се усменим путем, с колена на колено.
Из читанке познајеш песму „Стари Вујадин". У њој се опевају храброст и издржљивост старог хајдука који ни пред најтежим мукама није издао своје пријатеље. Тема песме је јунаштво и верност.
Десетерац и гусле
Народне епске песме имају посебан ритам. Испеване су у десетерцу — стиху који има тачно десет слогова.
На пример, из „Старог Вујадина":
„Ста-ри-Ву-ја-ди-не-ха-рам-ба-ша" — преброј: десет слогова.
Овај ритам чини песму лаком за памћење и певање уз гусле. Гусле су стари народни инструмент са једном жицом — гуслар је певао и свирао истовремено.
За разлику од лирских песама, епске песме обично немају риму. Ритам долази од десетерца, не од риме.
Јунак народне епске песме
У свакој народној епској песми постоји јунак — лик који се бори за правду, слободу или свој народ.
Стари Вујадин је хајдук — борац против Турака. Кад су га заробили, он је саветовао синове да буду храбри и не издају пријатеље. Његове особине: храброст, издржљивост, верност и достојанство.
Јунак епске песме увек има јасне особине — он је или храбар и поштен, или лукав и снажан. Песма кроз његове поступке шаље поруку слушаоцима: на пример, да је част важнија од живота.
Друге познате народне епске песме из програма: „Милош у Латинима" (о Милошу Обилићу), „Орање Марка Краљевића".