Књижевност око нас
Када читаш бајку пре спавања, када гледаш представу у школи или учиш песму напамет — већ се бавиш књижевношћу.
Књижевност се дели на народну и ауторску.
Народну књижевност стварали су људи и преносили усменим путем, с колена на колено. Нико не зна ко је аутор.
Примери: народне бајке, народне песме, пословице.
Ауторска књижевност има познатог писца.
Примери: „Ружно паче" (Ханс Кристијан Андерсен), „Пауково дело" (Десанка Максимовић).
Ако знамо ко је написао дело — то је ауторска књижевност.
Ако не знамо — народна.
Три књижевна рода
Сва књижевна дела припадају једном од три књижевна рода: лирика, епика и драма.
Лирика — то су песме. Написане су у стиховима, често имају строфе и риму. Лирске песме описују осећања и расположења.
Пример: „Јесен" (Војислав Илић) — песма о природи.
Епика — то су приче. Написане су у прози, то јест у обичним реченицама. Имају ликове, радњу и место дешавања.
Пример: „Босоноги и небо" (Бранислав Црнчевић) — приповетка о дечаку.
Драма — то су текстови за позориште. Написани су по улогама, а између дијалога стоје ремарке — упутства за глумце.
Пример: „Позориште на небу" (Драган Алексић) — драмски текст.
Песма = лирика. Прича = епика. Текст за позориште = драма.
Књижевне врсте и стилске фигуре
У оквиру три рода постоје различите књижевне врсте.
Бајка — прича у којој се дешавају чудесне ствари: виле, змајеви, чаробни предмети. Може бити народна или ауторска.
Басна — кратка прича у којој животиње говоре и понашају се као људи. Увек има поуку.
Приповетка — прича из стварног живота са ликовима, радњом и поруком.
Песма — може бити лирска (о осећањима) или епска (о јунацима и догађајима).
Писци користе стилске фигуре да текст буде живљи и лепши:
Поређење — упоређивање помоћу речи „као": „Очи су јој као два језера."
Персонификација — давање људских особина стварима или животињама: „Ветар пева кроз грање."
Лако је запамтити: ако видиш реч „као" — то је поређење. Ако ствар или животиња ради нешто људско — то је персонификација.