Шта је приповетка?
Сећаш ли се приче „Босоноги и небо" Бранислава Црнчевића? У тој причи упознајеш дечака кога сви зову Босоноги, пратиш његове маштовите пустоловине и сазнајеш зашто га остала деца обожавају. Такав текст зове се приповетка.
Приповетка је краћа прича написана у прози. У њој писац приповеда о догађајима из живота — о људима, њиховим односима, тешкоћама и радостима. За разлику од бајке, у приповетки нема вила, змајева ни чаробних предмета. Све што се дешава могло би се десити и у стварном животу.
Приповетке из читанке за четврти разред: „Босоноги и небо" (Бранислав Црнчевић), „Детективско срце" (Весна Алексић), „Стефаново дрво" (Светлана Велмар Јанковић).
Увод, заплет, расплет
Свака приповетка има три дела. Замисли их као почетак, средину и крај приче.
Увод — на почетку приче упознајемо ликове, место и време радње. У причи „Босоноги и небо" сазнајемо ко је Босоноги, да деца уживају у његовом друштву, а одрасли га не воле.
Заплет — догоди се нешто неочекивано, настане проблем или сукоб. Босоноги тврди да је запалио море. Деца желе да му верују, али почињу да сумњају.
Расплет — проблем се решава и прича добија крај. Босоноги одлази у неки град, а дечак приповедач годинама касније покушава да се сети његовог имена.
Ако текст само описује природу, без ликова и догађаја, то није приповетка. Приповетка увек има ликове и радњу, односно низ повезаних догађаја.
Облици казивања и лице приповедања
У приповетки се смењују три облика казивања.
Приповедање — низ догађаја, шта се догодило. „До пола ноћи издржали смо заједно на прозору. Дочекали смо зору неиспавани, а дуд се није померио."
Описивање — како неко или нешто изгледа. „Цело пролеће и лето ишао је бос, тек крајем јесени облачио је огромне ципеле."
Дијалог — разговор међу ликовима. „Питаћемо оца, рекао је, мени се чини да има неколико мора."
Лице приповедања показује ко прича причу. Ако приповедач каже „ја" и учествује у радњи, прича је у првом лицу. Тако је у „Босоноги и небо" — приповедач је дечак који прича о свом другу. Ако приповедач гледа са стране и користи „он" или „она", прича је у трећем лицу. Тако је у „Детективско срце".