Реченични чланови

Реченица је низ речи којим исказујемо мисао. Свака реченица има главне чланове — субјекат (ко? шта?) и предикат (шта ради?). По саставу реченице могу бити прост…

Реченице можемо поделити на два начина: према значењу (обавештајне, упитне, узвичне и заповедне) и према облику (потврдне и одричне). Свака реченица истовремено…

Субјекат је главни реченични члан који казује ко или шта врши радњу. Проналазимо га питањем "Ко?" или "Шта?" У служби субјекта најчешће се налазе именице и заме…

Предикат је главни реченични члан који казује шта субјекат ради, шта му се дешава или какав је. Проналазимо га питањем "Шта ради?" или "Шта се дешава?" Службу п…

Објекат је зависни реченични члан који допуњава предикат. Показује на кога или на шта се односи радња. Проналазимо га питањима "Кога?" или "Шта?" после предикат…

Атрибут је зависни реченични члан који стоји уз именицу и ближе је одређује. Одговара на питања "Какав?", "Чији?" или "Колики?" У служби атрибута најчешће се на…

Прилошке одредбе казују околности радње — где, кад и како се она врши. У реченици "Деца се весело играју у парку" реч "весело" казује КАКО се играју (прилошка о…

Ред реченичних чланова у српском језику може бити различит — "Марко чита књигу" и "Књигу чита Марко" значе исто. Служба речи не зависи од места у реченици, већ …