Ко говори, ко слуша, о коме се прича?
Замисли да си на часу. Учитељица пита: „Ко је урадио домаћи?"
Ти одговараш: „Ја сам урадио."
Другар каже: „И ја сам урадио."
Учитељица одговара: „Браво, ви сте урадили домаћи."
Приметио си? Глагол „урадити" мења облик зависно од тога ко врши радњу.
Кад говоримо о себи — то је прво лице ( ја, ми).
Кад се обраћамо некоме — друго лице (ти, ви).
Кад причамо о некоме — треће лице (он, она, оно, они, оне, она).
Шта је спрезање?
Спрезање значи промена глагола по лицима и бројевима. Глагол има три лица и два броја — укупно шест облика.
Погледај глагол ЧИТАТИ у садашњем времену:
"ја читам" — прво лице једнине
"ти читаш" — друго лице једнине
"он/она/оно чита" — треће лице једнине
"ми читамо" — прво лице множине
"ви читате" — друго лице множине
"они/оне/она читају" — треће лице множине
Наставци -ам, -аш, -а, -амо, -ате, -ају показују лице и број глагола.
Честе грешке при одређивању лица и броја
Кад у реченици нема заменице, ученици понекад погрешно одреде лице.
"Деца се играју у парку."
Неко би рекао: прво лице множине. Али „деца" нису „ми" — то су они. Питамо: ко се игра? Деца = они. Дакле, треће лице множине.
"Марко и ја учимо."
Ко учи? Марко и ја = ми. То је прво лице множине.
Лице глагола одређује ко врши радњу, не ко говори у тексту.
Провери себе
Покушај да одредиш лице и број глагола у овим реченицама:
"Ви сте победили на такмичењу." — друго лице множине
"Она свира клавир." — треће лице једнине
"Ми путујемо возом." — прво лице множине
Ако си тачно одредио свако лице и број, спреман си за вежбе.