Зашто речи мењају облик?
Замисли да причаш другу о књизи коју читаш.
Ова књига је одлична.
Причам ти о књизи.
Дала сам књигу Марку.
Реч књига променила је свој облик: књига, књизи, књигу. То значи да је именица књига променљива реч — мења облик у зависности од тога шта желимо да кажемо.
А сада погледај речи о, и, али у реченицама:
Причам ти о књизи.
Марко и Јована читају.
Волим да читам, али немам времена.
Ове речи увек изгледају исто. Не можемо рећи ом или алим. То су непроменљиве речи.
Променљиве речи — пет врста
Променљиве речи мењају свој облик. Постоји пет врста:
Именице означавају бића, предмете и појаве: дечак, школа, радост. Мењају се по падежима: дечак, дечака, дечаку.
Глаголи означавају радњу, стање или збивање: трчати, спавати, падати. Мењају се по лицима и временима: трчим, трчиш, трчи; трчао сам, трчаћу.
Придеви описују именице: леп, велик, мамин. Мењају се по роду и падежу: леп дечак, лепа девојка, лепо дете.
Заменице замењују именице или придеве: ја, ти, он, мој, твој. Мењају облик: ја, мене, мени.
Бројеви казују колико нечега има: један, два, први, други. Основни бројеви један, два, три и четири су променљиви, као и сви редни бројеви.
Непроменљиве речи — пет врста
Непроменљиве речи увек остају у истом облику. Такође постоји пет врста:
Прилози казују где, када или како се нешто дешава: брзо, лепо, овде, јуче, сутра.
Марко брзо трчи. Реч брзо увек изгледа исто.
Предлози стоје испред именица и заменица: у, на, из, од, са, кроз, за.
Идем у школу. Седим на клупи.
Везници повезују речи или реченице: и, а, али, или, да, јер.
Волим да читам и да цртам.
Узвици изражавају осећања: ох, ах, јао, ура, браво.
Јао, закаснићу!
Речце додају посебно значење реченици: ли, не, да, зар, баш.
Јеси ли урадио домаћи?
Како да препознаш — променљива или непроменљива?
Постоји једноставан начин: покушај да промениш облик речи.
Реч кућа: кућа, куће, кући, кућу — облик се мења. Значи, кућа је променљива реч (именица).
Реч али: али увек остаје али. Не постоји облик алим или алима. Значи, али је непроменљива реч (везник).
Типична грешка: реч лепо може бити и придев и прилог.
Лепо дете спава. — Овде је лепо придев (описује дете, мења се: леп, лепа, лепо).
Дете лепо спава. — Овде је лепо прилог (описује како спава, не мења се).
Кад год ниси сигуран, питај се: уз шта стоји та реч и да ли може да промени облик?