Зашто нам требају заменице?
Замисли да причаш о другу Марку: "Марко воли фудбал. Марко игра сваки дан. Марко је најбољи голман." Чудно звучи, зар не?
Уместо тога кажемо: "Марко воли фудбал. Он игра сваки дан. Он је најбољи голман."
Реч "он" заменила је именицу "Марко". Такве речи зову се заменице. Личне заменице замењују имена бића и предмета.
Зову се "личне" јер показују лице — ко говори, коме се говори и о коме се говори.
Три лица — ја, ти, он
Личне заменице имају три лица:
1. лице — онај ко говори: ја (једнина), ми (множина)
2. лице — онај коме се говори: ти (једнина), ви (множина)
3. лице — онај о коме се говори: он, она, оно (једнина); они, оне, она (множина)
Пример: "Ја читам књигу, а ти слушаш музику. Они играју напољу."
Да запамтиш: ја и ми = ми причамо; ти и ви = вама причамо; он, она, оно и они, оне, она = о њима причамо.
Род у трећем лицу
Само треће лице има род.
Једнина:
он — мушки род (дечак, Марко, пас)
она — женски род (девојчица, Јелена, мачка)
оно — средњи род (дете, село, дрво)
Множина:
они — мушки род (дечаци, другови)
оне — женски род (девојчице, другарице)
она — средњи род (села)
Прво и друго лице немају род: ја, ти, ми, ви — исто за све.
Типична грешка: за мешовиту групу (дечаци и девојчице заједно) користимо "они", а не "оне".
Ви из поштовања
Кад се обраћаш једној старијој или непознатој особи, користиш заменицу Ви с великим словом. То је Ви из поштовања.
"Учитељице, да ли ћете доћи и Ви?"
"Господине, могу ли Вас питати нешто?"
Кад се обраћаш групи људи (више особа), користиш заменицу ви с малим словом:
"Дечаци, хоћете ли ви помоћи?"
Разлика: Ви (великим словом) = једна особа, из поштовања; ви (малим словом) = више особа.