Шта је реченица?
Сваки дан говоримо, пишемо и читамо реченице. Када кажеш другу "Идемо на фудбал!", он те разуме. Али ако кажеш само "фудбал идемо на" — збуњен је.
Реченица је група речи које заједно исказују мисао.
"Деца се играју у дворишту." — ово је реченица, јер има смисао.
"Дворишту играју књига зелено." — ово није реченица, јер нема смисао.
Реченица може бити и само једна реч, ако исказује целу мисао.
"Трчи!" — ово је реченица, иако има само једну реч.
Главни чланови — субјекат и предикат
Свака реченица има два главна члана: субјекат и предикат.
Субјекат одговара на питање: Ко? или Шта?
Предикат одговара на питање: Шта ради? или Шта је?
"Марко чита."
Ко чита? — Марко (субјекат).
Шта ради Марко? — чита (предикат).
"Мачка спава на кревету."
Ко спава? — мачка (субјекат).
Шта ради мачка? — спава (предикат).
Субјекат и предикат су главни чланови. Без њих реченица не може да постоји.
Просте и сложене реченице
Реченице се по саставу деле на просте и сложене.
Проста непроширена реченица има само субјекат и предикат.
"Врабац скакуће."
Проста проширена реченица има субјекат и предикат, али и друге чланове.
"Промрзли врабац скакуће по мојој тераси."
Сложена реченица има два или више предиката.
"Врабац скакуће по тераси, а мама му баца мрвице."
Како да препознаш сложену реченицу? Преброј предикате. Ако их има два или више — реченица је сложена.