Како пронаћи субјекат?
На часу учитељица пита: "Ко данас брише таблу?" Неко мора да обрише — и тај неко је субјекат.
"Марко брише таблу."
Ко брише таблу? — Марко. Реч "Марко" је субјекат.
"Киша пада."
Шта пада? — киша. Реч "киша" је субјекат.
Субјекат увек одговара на питање Ко? (за особе и животиње) или Шта? (за ствари и појаве). Он је главни реченични члан — без њега не знамо ко врши радњу.
Именица или заменица у служби субјекта
У служби субјекта најчешће се налазе именице и заменице.
"Ана чита књигу."
Ко чита? — Ана. Реч "Ана" је именица и служи као субјекат.
"Она чита књигу."
Ко чита? — она. Реч "она" је заменица и такође служи као субјекат.
Обе реченице одговарају на исто питање (Ко чита?), само је субјекат изражен другом врстом речи.
Изостављен субјекат
Понекад субјекат није написан у реченици, али знамо ко врши радњу по облику глагола.
"Идемо на излет!"
Ко иде? — ми. Облик "идемо" показује да је субјекат "ми", иако није написан.
"Свирао је комплетан програм са свог јавног часа."
Ко је свирао? — он. Облик "свирао је" показује да је субјекат "он".
Када субјекат није исказан у реченици, кажемо да је изостављен. Препознајемо га по наставку глагола: -мо значи ми, -те значи ви, -ју значи они.
Субјекат не мора бити прва реч
Честа грешка: многи мисле да је субјекат увек прва реч у реченици. То није тачно.
"Целе ноћи је падала киша."
Шта је падало? — киша. Субјекат "киша" стоји на крају, а не на почетку.
"Тој девојчици је бака испричала бајку."
Ко је испричала? — бака. Субјекат "бака" је у средини, а "девојчици" одговара на питање Коме? — то није субјекат.
Увек постави питање Ко? или Шта? уз предикат. Не ослањај се на место речи у реченици.